The MEDITACIJA Diaries

The MEDITACIJA Diaries

Blog Article

94. Boginje II: Atena, Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle listed here. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. Što se tiče njenog porekla, dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata, zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva; iako je ona kućna boginja, povezana sa ženskim ili muškim poslovima, njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja, pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop, vitlajući kopljem uz ratni poklič. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica), Stenias (Moćna) i Are ja (Ratoborna), itd. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade, Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja, koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje).

Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«, iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja, kao i da su upražnjavali određene obrede. Jer, kako smo već istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Drugim recima, ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi, zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali reč je o nesporazumu, jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, slična odgovarajućoj strukturi kod primata» već su to njihova dela; a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »ljudska«. Anj ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«, teško je, (možda) i nemoeuće, jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. Ipak, istraživači nisu sasvim bespomoćni; postoji, naime, izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« 0 životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje.

Yoga happens to be a worldwide phenomenon during the last several decades. What started out Many many years back while in the East to be a meditative practice has now progressed into a modern lifestyle trend that generates billions of bucks a yr. This may be attributed to its adaptability—people from all walks of lifetime can practice and acquire some great benefits of yoga.

Kada Vrhovni vladar podigne ruku, taj gest ima kosmogonijsko značenje: on simbolizuje uzdizanje axis tnundi. Kada primi pomazanje, kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmičku osu učvršćenu za pupak Zemlje, odnosno za presto, Središte sveta — i dodiruje Nebo. Škropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba, duž axis mundi — koju predstavlja kralj — kako bi se oplodila Zemlja. Najzad, kralj po jednom iskorakne prema sve četiri strane sveta i simbolično se penje do zenita. U nastavku ovih obreda, kralj stiče vrhovnu vlast nad četiri smera prostiranja Kosmosa i nad godišnjim dobima; drugim recima, on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom.eleven Primetili smo blisku vezu između obredne smrti i obrednog preporoda s jedne, i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima o kojima ćemo uskoro raspravljati. Njih će razviti i uobličiti autori Brahmana, i to iz perspektive koja im je bila svojstvena, posebno imajući u vidu njihovo prekomerno oduševljenje prema žrtvovanju.

30 Drugim recima, božanska doktrina je paradoksalno poistovećena sa jednim »znanjem« koje je, bar na početku, imalo »demonski« karakter. Nema sumnje u to da se izjednačavanje bogova sa zmijama na neki način nado vezu je na ideju potvrđenu u Brihadaranjaka Upanišadi (I, 3, 1), da su deve i asure Prađapatina deca, kao i to da su asure stariji. Zajedničko poreklo antagonističkih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta. Izvanredan primer za to naći ćemo proučavajući teološka tumačenja čuvene mitske borbe između Indre i Vritre. Što se tiče Mitre, njegova je uloga drugorazredna, kada se izdvoji od Varune. U Vedama mu je posvećena samo jedna himna (Rigveda III, fifty nine). Ali on sa Varunom deli atribute vrhovne vlasti, oličavajući miroljubive, milostive, pravedne i sveštenske vidove. Kao što to pokazuje njegovo ime, on je oličeni »Ugovor«, podjednako kao i svetski Mitra. On olakšava sporazumevanje među ljudima i utiče na to da oni poštuju svoje obaveze. Sunce je njegovo oko (Taitt. Brah. III, one, 5, one); svevidećem, ništa mu ne promiče. Njegov značaj za religiozno delovanje i mišljenje ispoljava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom, kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. Dvojstvo Mitra—Varuna, koje je još u najstarije doba imalo značajnu 50

Bet ką daro žmogus užmerktomis akimis? Kaip ilgai sėdi taip? Čia yra keli paprasti patarimai, kurie padės tau pradėti kelionę vidun.

Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Univerzum je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično, drugim recima, svake godine. »Apsolutna realnost«, podmlađivanje, besmrtnost, dostupni su nekolicini povlašćenih, u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. twenty five Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta, i da objedinjuje sva tri područja kosmosa, jer njegovo korenje uranja u Donji svet, a njegov vrh dodiruje Nebo.26 Pošto svet mora periodično da se obnavlja, kosmogonija će se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. Postojanje ovog mitsko-obrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. Ali, nalazimo ga, takođe, i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se, na neki način, nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavljanjem kosmogonije — sigurno je još starija, iz predzemljoradničkog perioda. Pronalazimo je, s neizbežnim varijacijama, kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.27 Obredno-mitski state of affairs Nove godine paleolitskih zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih, a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj, kod starih Germana, u Japanu, itd. 25

religiozne ideje i verovanja, i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova, »kosmogonijski gnjurac«, u Indiji postaje omiljen prilično kasno, posebno u Epopeji i u Puranama. Izgleda da su, u suštini, četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe. Možemo ih označiti na sledeći način: one) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode; two) stvaranje komadanjem Iskonskog džina, Puruše; 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta, istovremeno bića i nebića; four) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. U slavnoj himni Rigveda X, 121, lavatory zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode; prodirući u nju, on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa 7). Atharvaveda (X, 7, 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom, skambhom. Rigveda X, 82, 5, prvu klicu koju je Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom, ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca.

thirteen. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja Professionalžimala s istorijom civilizacije. Izgleda da su svako tehnološko otkriće, svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. Kada na stranicama koje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije, podjednako treba voditi računa i o njihovom religioznom »odjeku«.

pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni »sakralizacija« ne može dokučiti razumom jer čedomorstvo nije preobraženo u obred kojim se postiže neki osobiti učinak (kao što se to dešava onima koji žrtvuju svoje prvence). Avram ne izvršava obred (pošto nije težio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga čina); s druge strane, njegova »vera« ga je ubedila da ne čini nikakav zločin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u »svetost« svoga dela, mada je ona bila »neprepoznatljiva«, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmišljanje o toj nemogućnosti da se prepozna »sveto« (pošto je »sveto« u potpunosti bilo poistovećeno sa »profanim«) imalo je značajne posledice.

9. Rad, tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli, mezolit na Bliskom istoku, pogotovu u Palestini, predstavlja stvaralačku epohu, zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija, od kojih je jedna lovačka i sakupljačka, a druga zasnovana na kulturi žitarica. Izgleda da su se lovci u Palestini, u vreme mlađeg paleolita, u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci natufijanske nine kulture. Oni su živeli u pećinama, ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu, gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivan ja divljim žitaricama, koje su želi kamenim srpovima, i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi.

I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama, ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. poglavlje X—XI).

Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. Ceremonija je trajala dva sata. Kao što primećuje Rejčel-Dolmatov, neki arheolog iz budućnosti će, otkopavajući grob, pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. Obredi, a naročito pretpostavljena religiozna ideologija, ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka. thirteen Štaviše, simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Jer, kao što piše Rejčel-Dolmatov, u pitanju je »verbalizacija« groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«, i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela, polegnutog na desnu stranu), za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«, i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. S druge strane, Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom, svakom kultnom kućom, svakim prebivalištem i svakim grobom. Kada šaman devet puta twelve C. Reichel-Dolmatoff, »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«, Razón y Fabula, Revista de la Universidad de los Andes, br. 1 (1967), str. fifty five—72. 13 On je, u stvari, bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova.

odiže telo, in time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa, prelazeći, u obrnutom smeru, devet meseci trudnoće. A pošto je grob poistovećen sa Svetom, zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. Pored toga, ponude, »hrana za Smrt«, imaju i seksualni smisao (u mitovima, snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin), pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: a person predstavljaju žive članove porodice, dok pužev oklop označava »muža« umrle, jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu, devojka bi, čim stigne na drugi svet, »tražila muža«, što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena .. ,14 Ovde prekidamo analizu religiozne read more simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Ali, treba naglasiti da nam je ta simbolika, ako joj se pristupi jedino sa stanovišta arheologije, podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora.

Report this page